U doba kad se u RH snimaju samo filmovi za feministice , ovaj film je izuzetak. Naravno da nije bilo para, montirao se sto godina i rezultat je loš. Jer se pare dijele za koprodukcije di svi (sve) kmeče,i tvrde da rata nije trebalo biti, i da je za sve kriv patrijahat, ili pak ženska pasivnost. Međutim rat još traje, a bojno polje je "kultura", tj. češće nekultura. I tako dok mi glumimo dance i norvežane, oni preko friziraju poviest 100 na sat i čekaju da im vrag usliši želju i da putinjenko probije ukrainu ( ima dana). A tada bi priča o feminizmu bila odgođena do daljnjega. Zato, bez obzira na to što film nije dovoljno kvalitetan koliko bi trebao biti, Hvala autorima i ostalima, i nada da ćemo (Hrvati) snimati istinite filmove o ratu '91-95, i '41-45, i križnom putu, i Hrvatskom proljeću, i o Radiću, i Starčeviću ,i Ilircima, pa i o nasilju nad ženama i stoljetnom patrijahatu , itd, itd... Nama laži i ne trebaju, šta smo usrali smo usrali i o tome se već snimilo mali milion filmova.