Mary Shaw
Autori poznate horor franšize 'Saw', režiser James Wan i scenarista Leigh Whannell, donose nadrealni, psihološki horor-triler koji zadire u nasleđeno porodično prokletstvo.
Bračni par Ashen imao je plan da provede jedno mirno, romantično veče u svom stanu. Međutim, kada im neko ostavi paket pred vratima, Lisa i Jamie ostaju zatečeni otkrivši da se u njemu nalazi lutka trbuhozborca. Deluje malo jezivo, no ubrzo kreću da se zavitlavaju s lutkom. Jamie odlazi da uzme par sitnica u obližnjem marketu, a Lisa ostaje sama u društvu nepomičnog lutka. Na svoje zaprepašćenje Lisa će shvatiti da lutak nije samo jeziv, već i živahan i veoma smrtonosan...
Pomenuti dvojac saradnika je zaslužan za sve aspekte priče, mada realno gledano i nisu se proslavili. Nedostatak su nastojali da prikriju odličnom atmosferom. Posebno dolazi do izražaja u drugom delu radnje, da bi vrhunac misterije iskusili u završnici, na lokaciji starog teatra, gde je skrivena najmračnija tajna malenog gradića Ravens Fair. Umešno postavljena scenografija, nažalost propraćena je neuverljivim CGI efektima, što u neku ruku narušava koherentnost narativa. Zato je fotografija majstorski prezentovana, jer je adekvatnom kombinacijom boja postignut vizuelni štimung, što se nameće kao jedan od glavnih aduta filma.
Što se tiče glume, moram da primetim da i nije bog zna koliko ubedljiva. Mladi Ryan Kwanten se svojski potrudio da iznese lik mladića spremnog da razreši misteriju koja datira bezmalo stotinak godina unazad. Ako je njegov performans na granici prihvatljivog, prava je šteta što se takva konstatacija ne odnosi na ostatak glumačke ekipe. Donnie Wahlberg uglavnom iritantan kao arogantni detektiv Lipton, dok je Amber Valletta zamišljena kao epizodni lik koji je opravdano marginalizovan zbog same postavke radnje. Stoga je njena fotogeničnost ono što mahom pleni pažnju publike.
Kada se podvuče crta, smatram da je scenaristički koncept pun rupa i sitnijih nelogičnosti, uz par izlizanih klišea (netrpeljivost oca i sina, npr.), definitivno najveća mana. A tu se i krije glavni razlog zbog čega 'Dead Silence' nije iskoristio postojeći potencijal od koga bi se snimio jedan kvalitetan predstavnik horor žanra. Da se nametne kao upečatljiv i pre svega gledljiv film, čime bi zaslužio visoku ocenu, po osnovu koje ne bi žalili utrošeno vreme od nekih sat i po.